Pesma Svetom Arhangelu Mihailu i nebeskim silama Аранђеловдан

АРАНЂЕЛОВДАН
Овај православни празник, познат као Аранђеловдан и једна од најчешћих слава православних Срба, посвећен је архангелу Михајлу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовали у стварању света у коме су присутни као бранитељи човечанства од зла и палих анђела.
Свети архангел Михајло, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.
Према предању, архистратиг Михајла, који је сабрао војску андјела да би се супротставили силама зла палог андјела Луцифера ( Сатанаила ), уврштен у календар Христове цркве у четвртом веку, а СПЦ га обележава сваке године 21. новембра, према новом, а 8. новембра према старом ( Јулијанском ) календару.
Осми дан новембра када архангела славе све православне цркве, уз разлику у рачунању времена, указује на хијерархију андјела чији је предводник архангел Михајло, први од осам анђела који су пред Божјим престолом задужени да се супротставе силама зла.
Осморица анђела чија имена стоје у древним записима — Гаврило, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил, непрекидно опште са овим светом о чему сведоче и хришћанска Јеванђеља.
Михаил на јеврејском језику значи раван Богу и од првих хришћанских времена представља се као војвода, са копљем у десној руци које упире на Луцифера.
Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем православне вере и борцем против јереси.
За њим следе Гаврил, анђео благовесник, представљен са фењером и огледалом од зеленог камена јасписа који је симбол «божје премудрости».
Рафаил је исцелитељ и у руци држи лекарски алабастар, Урил је огањ и светлост Божја, Салатил «молитвеник Божји» са лицем и очима подигнутим ка небесима.
Јегудил носи златни венац у славу Бога, Варахил са белим ружама у недрима носи благослов Божји, а Јеремил се поштује као носилац узвишених мисли које човека уздижу ка Богу.
Посебно значење у овом распореду анђела има новембар као девети месец ( нове — девет ) из времена Јулија Цезара, када је март био први месец у години и месец стварања света.
Девети месец по реду везује се за девет чинова у анђеоској хијерархији.
Свети Архангел Михаило је најугледнији медју бестелесним силама и најближи небеском престолу и сматра се да је он спасио војску андјела од понора палих Сатанаилових андјела.
У народу се верује да је свети архангел «живи светац» па се у неким крајевима на славске обреде не износи жито.
Према учењу Цркве, први анђео је од почетка стварања света присутан међу људима као «жива сила небеска» и није човек који се посветио и ушао у ред светих својим светим делима.
Црква каже да се и на овај празник приноси жито, али не светитељу већ свим упокојеним прецима који су се заветовали светом архангелу Михајлу.
На православним иконама се архангел Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци.
Светог Архангела као свог заштитника слави данас и београдска Саборна црква, освештана на Аранђеловдан 1845. године, чији је ктитор књаз Милош Обреновић.
Архангела Михајла је као породичног заштитника поштовала српска владарска династија Немањића.
Срећна слава, домаћини!!!