Не чује се ни шуштање у врту,
све је замрло до јутра.
Кад би знали ви, како су драге ми
Подмосковске вечери.
Речица жубори и не жубори,
сребрна од месечине,
песма се чује и не чује
у тим тихим вечерима.
Зашто драга гледаш попреко,
сагињајући главу ниско?
Тешко је исказати и не исказати
све што ми на срцу лежи.
А зора све више руди.
зато те молим, буди добра
и не заборави и ти
подмосковске вечери.
