Маргарита Пушкина: ,, Идеја да се напише песма о бици о Косовом Пољу појавила се давно, али никако није могла да се спроведе до краја. Сигурно су једно две, три године мисли лутале по глави, бирале се нужне речи. Импресивна је слика крваве битке из 1389. године између Срба и Босанаца с једне, и Турака Османлија с друге стране. Поред тога, испричавши о тим далеким временима, хтео се премостити јаз на догађаје 1999. године, бомбардовање Србије од стране НАТО авијације, рашчлањавању те предивне државе. Светска историја је велики манипулатор који се игра с нашом маштом, све је повезано, једно проистиче из другог. Напослетку, речи о српској националној трагедији су се сложиле у тексту песме. И то се десило за свега 15 минута. Стил излагања, монолог младог војника који умире на Пољу Црних Дроздова насићен је огромним бројем фолклорних дела створених на ту тему и одише баш таквом нотом. ``
Валериј Кипелов: ,, Мене је погодила тема трагедије словенског народа. Занимљиво је то што је ово био експеримент: раније се прво појављивала музика, а овог пута је на почетку дошао текст.
