Капетан Милорад Поповић (1913 — 1945), командант Невесинњског корпуса, рођен је Гацку, у Херцеговини. Његов отац, Марко Поповић био је учесник Првог Светског рата и он је унео први српски барјак у ослобођени Београд 1918. године, комунисти су га обесили 1944. у Гацком. Милорад је био поручник Краљеве гарде у Краљевини Југославији. Априлски рат га је затекао у Београду, успео је да избегне заробљеништво после слома јуогсловенске војске и одбегао је у Гацко. Био је један од вођа устанка против Италијанских фашиста и усташа 1941. године. Дража је 1942. стиго у Херцеговину где врши сморту четничких јединица и тада поставља Милорада за команданта Невесињског корпуса. 6. априла 1945. на Козари Милорад је погину у борби четника против усташа и комуниста.