МОЛИТВА ГОСПОДУ

Vladiko dobri, Nado, Tvorče,
pomozi, okrepi, osvetli dušu.
Pod hiton primi slatki Oče,
i moju od greha bolesnu dušu.

Svemudri Care slabosti mi shvati,
i zbog njih sve teža sagrešenija,
strah mi od presude, presudom skrati,
nagradi me kaznom, usliši prošenija.

Ne prezri molenije makar i kasno ,
projavi sebe kroz mene crva,
i daj da slep vidim te jasno,
od hleba Tvog budem najmanja mrva.

Kičmu mi ispravi krstoliki znamen,
bdenijem sam dugim u pomoć te zvao,
na molitvu stadoh, spasonosni kamen,
i kapiju carstva suzom otključao.

Duševno gubno behu mnoga moja dela,
ponovo me Care usini, oprosti,
ti si sve u svemu — Vaseljenja cela,
i Vidar i Sudija svakoj mojoj zlosti.

Da nebrazdam dno tonem u kal,
zemljani sasud prazan da bivam,
već tabor vrlina, penušavi val,
dok imenom tvojim ja dušu umivam.

Oskudan je um da proslavi Tebe,
Tvoje useljenje u tom prepun mraka,
Vladaoče neba, od kog tama zebe,
Ti si Svetlo večno, Trosunčana zraka.

Taština mi buja, u glasu je imam,
gordost venac ište ti joj rečju sudiš,
ali čak i takav milost tvoju primam,
na zla moja Gospode,ljubavlju mi nudiš.

Satrudnik sam bio zloumlja i besa,
sav u viru strasti,avet što ne spava,
tek kamara krvi,kostiju i mesa,
i ne liše jedino Bogozaborava.

I ne spoznah dugo kuda dušu vodim,
niti šta joj rane kao melem blaži,
ne umreh u sebi,da se Tobom rodim,
niti videh stazu,koja podvig traži.

Tvojemu poznanju nauči me Bože,
neka je i meni sve tobom rečeno,
jer jedino tako volja moja može
da nadvlada zlo radjanjem stečeno.

Da mogu putem pravim i čistim
u stadu tvom dostojan da trajem,
i srce što kajanjem čini ga bistrim,
u vekove vekova Tebi se dajem.