Игорь Растеряев- Русская дорога
По уплаканој земљи, не осећајући чизме
Наш израњављени одред се повлачи пред непријатељима.
Хранећи се с ногу листом лободе, ноћујући у јарузи испод жбуна калина.
Не можемо се одморити, трком, трком, трком
А наши лажни другови су засели на узвишици
И гледају како нас туку, не скидајући поглед.
И само су дуги путеви потпуно уз нас.
Обриши сузе, мало се одмори, ја сам руски пут
Иди, а ја ћу те покривати блатом и водом.
До ушију смо у блату, у води до самих очију
Кроз неко време непријатељи су нас опет стигли
И туку још јаче, сваког часа могу да нас униште
Али љути мразеви нам јуре у помоћ.
Одмори се, обриши сузе које пеку, ми смо руски мразеви
Замрзнућемо, засућемо их тугом, намамивши Москвом.
Природа нам је у рату као рођена мајка,
Али постоји време за одбрану, а постоји време за напад.
И ускоро смо се појавили у непријатљским градовима
И почели све около да рушимо, потукли их до ногу.
Покидали на комадиће, потпуно уништили
И, побеђујући, објашњавали смо ојађеним непрјатељима
Запамтите загонетну тактику
Када се повлачимо то значи да нападамо.
Заједно са хладноћом и шумама, испред нас је Сусањин
Просто нам је завештан од Бога руски пут.
